Besplatna putovanja
Sve pocinje kada na internetu pronadjete omladinsku razmenu u
kojoj zelite da ucestvujete. Naime i mi smo tako istrazivale i uvidele da se
traze ucesnici za projekat i razmenu koja se odvija u Makedoniji. Na prvi
pogled Makedonija i ne zvuci kao primamljiva destinacija koju bi posetili ali
sto je dzabe i bogu je drago kaze moja
drugarica.
E sad, treba zaci i u pricu da smo ona i ja velike svetske dzipsi
(u pozitivnom kontekstu) :) Naime volimo sve sto je besplatno i takve smo stekare
da je to nevidjeno. Zato sama cinjanica da organizatori pokrivaju troskove
puta, smestaja i hrane nas je odusevila. Ne postoji stvar koju necemo naci
jeftinije, na akcijama, snizenjima i imamo takve kreativne ideje kako ustedeti
da je to ponekad scary. Crpimo nemilosrdno sve moguce resusre koji nam se nude
(besplatno) :D
Da se vratim na nase putesestvie u Makedoniju. Spakujemo se mi
tako i bez puno para krenemo na put ne nadajuci se sta ce nas tamo docekati :D
Dan prvi, smisljamo da ujutru rano stignemo u Skoplje i iskoristimo citav dan u obilasku jer tek uvece treba da krenemo za cuvenu
Popovu Sapku, stizemo kao po planu u cik zore i posto smo stekare sa sve
koferima krecemo u obilazak (jer nam je jelte 20e za cuvanje kofera na stanici bilo preskupo). Necu reci da nam je taj dan preselo vukljanje
kofera kroz grad, jer jos nismo naucile da se prakticno spakujemo u jedan
ranac. Zanemaricemo cunjenicu da su nam se ruke otegle i napravili zuljevi, da smo isparile na Suncu, usmrdele i izgladnele, prava sitnica :D Takodje cemo
zanemariti i to da nam se grad nije dopao, izgleda kao skup svetova na jednom
mestu i ne odise nikakvim identitetom, kao da ste pali sa marsa i ne znate gde
ste. Potrosivsi svega po 3-4 evra za ceo dan osecale smo se zadovoljno. U
vecernjim satima se dovlacimo, ali bukvalno dovlacimo na stanicu i hvatamo
autobus za Tetovo. Na jedvite jade dobijamo organizatora na telefon koji nam
organizuje taksi do Popove Sapke. Smestamo se u hotel, razbacujemo stvari po
sobi, a posto smo ne znam na koju foru dobile ogromnu sobu sa 6 kreveta, bez skrupula zauzimamo sve krevete i uzivamo (ne pitajte kako smo to izvele, ali moram priznati da sam vecinu kraveta zauzela ja sa stvarima, spavala sam na ogromnom francuskom, a na jednom sam tako blejala sa sve garderobom preko dana, crpim resurse).
Dan drugi, shvatamo da se nalazimo u jebenoj nedodjiji i da oko
nas nema zive duse, jedini gosti u hotelu smo mi sa jos 15 drugih ucesnika
projekta. Zamisljamo kako smo se zeznule i da cemo se smoriti uzasno, medjutim
tesimo se dobrom starom sto je dzabe i bogu je drago. Drugarica vadi kuvalo za
kafu (jelte zasto placati hotelsku kafu kad mozete napraviti sopstvenu u sobi I
isprosipati sav seces I kafu okolo I praviti haos), ja vadim 200g kafe iz
kofera I shvatam da nam fali secer, silazim do restorana, zamajavam konobara
kako je sladak I dok se on smeska ja uzimam kutiju sa secerom I trkom se vracam
u sobu dok mi se kafa nije ohladila. Uzivamo u kafici dok nas ne protera u WC,
onda vicemo da ona koja je unutra brze izlazi napolje. Sve u
svemu, jutarnja kafica je bitna I zbog redovne probave. Dan provodimo zezajuci se sa drugim ucesnicima i uzivajuci u prirodi. Vec na prvom dorucku shvatamo da je hotelska hrana fenomenalna i da cemo uzivati, tako je i bilo, makedonci su zaista pravi domacini i ostatak dana hrana je bila odlicna.
Dan treci, shvatam da ova prelepa Planina ima sta da ponudi i u
ranim jutarnjim casovima (6h) krecemo u ekspediciju zanemarujuci to sto po planu
za taj dan imamo da se druzimo sa drugim ucesnicima projekta, zbog cega smo se
prvobiitno i okupili. Malo je reci da je pentranje u to doba dana na sam vrh
bilo zaista izazov. Svez vazduh mi sece pluca, sa svakim udahom mislim da su mi
se krajnici upalili, vetar mi probija mozak, sunce mi pece oci, a strmina
predamnom me testira ali ja snaznom voljom nastavljam da grabim ka vrhu.
Konacno nakon visesatnog penjanja osvajam vrh i posedujem Popovu Sapku na
dlanu, derem se, vicem, vetar me lomi, ali osecam se divno. Nakon povratka u
hotel resavam da iskuliram sve aktivnosti predvidjene za dalje druzenje i
slusanje predavanja vec se prepustam prirodi i magicnom suncu Popove Sapke
:D
Dan cetvrti, organizatori nas vode u obilazak Skoplja. :D Radujemo
se ponovnom obilasku Skoplja ovoga puta bez nocne more zvanog kofer. Tragamo za
popustima i jeftinm stvarima ali nam nesto ne polazi za rukom, sarmiramo
makedonce ali oni ne spustaju cene. Napokon, jos jedna besplatna stvar, poseta
istorijskom muzeju Makedonije, odlicna stvar, preporucujem svima koji budu u
Skolju da ga obidju (jbg moracete da platite ulaznicu :P). Da spomenem da smo tu potrosile mozda nekih evro-dva za
magnete samo.Sledece iznenadjenje, obilazimo kanjon Matka I pecinu. Ispunjen ceo
dan, obilazak pola Makedonije I sve to placa neko drugi, vi samo izvoljevate.
Dan peti, nastavljamo pohod na planinu I ovoga puta ide vecina
grupe. Po povratku koristim privilegije sunca I na terasi hotela uzivam o trosku
Evrope :D divota. Stizem cak I da odradim svoje vezbe, istezanje, ma ceo
trening I to u prirodi okruzena konjima, kravama I po nekim psom koji mi se
vrzma tu I tamo. Drugarica ipak odlucuje da malo proprati desavanja oko projekta i streberski ostaje na svakoj od radionica :P
Dan sesti, odlazim u obliznju prodavnicu (jednu jedinu na celoj planini), tamo
uzimam poslednju kutiju caja I sa nje pokusavam da otresem debeo sloj prasine
ali mi ne polazi za rukom, zanemarujem to I osvrcem se po radnji, a ono na
svakoj polici po jedan proizvod, shvatam da sve I da hocu da kupim jos nesto, nemam
sta. Vracam se u hotelsku sobu, dajem drugarici caj ona brise onu prasinu I stavilja vodu u nase kuvalo da provri. Spustamo kesicu u vodu I shvatamo da se nista ne desava, iz
kesice izlazi bledo crvena boja tek toliko da se boja razlikuje od obicne vode.
Uzimam kutiju trazim rok trajanja, I pogodite, isteko jos pre otprilike dve
godine :D Nekako se nismo zacudile, dodajemo jos jednu kesicu u onu solju I uzivamo
u obojenoj vodi praveci se da je caj :D Uvece
opet o trosku drugih odlazimo u obliznji pab koji je otvoren samo zbog nas
ahahahha zar to nije sjajno. Svi se ponapijase, povatase, samo se ja skandalizovah I pokupih se u hotel.
Dan sedmi, mrtve umorne se trpamo u autobus za Beograd slaveci
Evropu I omladinske razmene (by the way, nikad, ali nikad ne putujte Nis-expresom, nocna mora) Sa sobom nosimo pozitivne utiske i puno sklopljenih prijateljstava sa ljudima sirom sveta :D
