Stop Kineskoj tiraniji

Koliko nas je nekada nesto kupilo kod kineza, a koliko puta ste obratili paznju na radnice koje rade u kineskim radnjama? Da li znate kakvi su uslovi rada?

20 000 dinara, 10 sati dnevno svaki dan sa pauzom od 20 minuta u toku radnog vremena, bez toplog obroka, bez prijave (dakle rad na crno), u radnoj atmosferi kao smrt, gusenjem u smradu i gazdom i gazdaricom kinezima koji te samo sibaju pogledom i opominju ako slucajno stanes na 2 minuta sa preslaganjem robe. 

Recite mi gde je ovde inspekcija rada i zasto se u ovoj drzavi dozvoljava kinezima da na ovaj nacin eksploatisu radnike, a da se razumemo niko kome nije nuzda i pitanje zivota i smrti ne bi radio tamo pod takvim uslovima. Pukim slucajem sam protekle nedelje dosla do ovih informacija i mogu vam reci izuzetno sam kivna. Dokle ce Kinezi da nam grade mostove, kule i gradove dok nasi ljudi grcaju u bedi i bez posla primorani da na kraju prihvate bilo koje uslove rada samo da bi mogli da prezive. 

Na tv-u stalno slusamo o otvaranju novih radnih mesta. Zapitajmo se pod kakvim uslovima i za koji novac rade ti ljudi.

p.s. kupujmo domace! ;)

                   (slika preuzeta sa interneta)

Pratioci skrolasi

Zapitajte se zasto vas vasi pratioci ne prate aktivno, pasivni paraziti, lenje bube i NEPRATECI PRATIOCI??? vtf? Zasto Plavi cuperak ima manje pratilaca od one na H. Kada je nas Plavi cuperak na estradnom nebu sijao kao zvezda i odednom postade zvezda padalica? Kakav je to fenomen? Zasto su se pratioci Plavog cuperka tako parazitisali? Sta se dogodilo i kako to da je njegova promena imidza ostala neispracena, zasto vas prsti nisu zaboleli? On cak zaostaje i za jednim obicnim smrtinkom koji recimo ima 100 pratilaca, zasto polusvet ne aktivira svoje prstice, ZASTO PRATIS AKO NE LAJKUJES? Udjes u prodavnicu i razgledas, a neces da kupis, pa zasto onda razgledas?

Evo da razjasnimo situaciju. Kako to da je Plavi cuperak manje pracen od obicnog smrtnika?

Kada izracunate ovako, jedan smrtnik na svoje pratioce u proseku ima i 5 lajkova (sto je retko, uglavnom ima i do 10 da se ne lazemo, ali ajde da kazemo 5 kako bi smo vam bolje docarali ovu situaciju), znaci to je procentualno 5% lajkaca. Sa druge strane Plavi cuperak na svojih (samo) 146000 ima u proseku 5000 lajkova sto u procentima dodje 3,425% lajkaca. 

E pa mi vas pitamo, pratioci, da li mirno spavate? Voajerisuci, a ne dajuci doprinos popularnosti? Nije li vam zao tih filtera i filtera pregledanih, a vi samo prstom skrolate dalje ne ostavljajuci svoje srce i dusu na ulozen trud? Gde ce vam dusa? 

Ovim putem apelujemo Instagram da uvede pravilo prvo lajk pa onda view. Razdvojmo zito od kukolja! Tapkase od skrolasa! Pokazimo pravo lice pratilaca! Kako sejes tako zanjes i vas ce neko preskrolati!

Posten posao u centru grada ''ah-ah''

Diploma je tu, a posao u struci ko zna gde. Do njega valja nešto raditi i pare zaraditi. Desetak on line CV-eva i još toliko poslatih na razno-razne oglase. Jedan od njih: Video/chat operater, rad u dobroj atmosferi u samom centru Beograda, uslovi – engleski jezik,komunikativnost i opšte poznavanje rada na računaru. Zašto da ne. Dobro, engleski mi nije kao maternji, ali nije ni da ga loše govorim. Nemam šta da izgubim. Prijavila sam se. Nekoliko dana kasnije devojka iz agencije zove i zakazuje mi intervju za sutradan. Uf, kul, baš me zanima kako će proći. Guglam ime agencije, čisto da se informišem ako me nešto pitaju, da ispadnem kao upućena. Međutim, sem adrese, ništa ne izlazi. Čudno, ali ne udubljujem se nešto previše.

Ok, izvlačim jedinu košulju koja izgleda iole „profeosionalno“, ali je izgužvana. Dođavola. Nemam vremena za peglanje. Nabacim ešarpu preko da zamaskiram, pokupim kosu u punđu i krećem. Naravno, kasnim. Plus sudar u gradu. Odlučim da pozovem devojku koja me je pozvala na razgovor.

-         - Halo, #### kraj telefona. Imam zakazan intervju u 14:20h, ali ću kasniti malo, da li je to problem?

-          -Nije naravno, ovde smo mi, zvrcni me kad budeš ispred da te sprovedem kroz dvorište.

Uh super. Mada, ovakva opuštenost mi ne miriše na neku iole ozbiljnu firmu, ali u ovoj situaciji, ko sam ja da bilo šta kažem. Ubrzo stižem ispred zgrade, pozivam devojku koja me sprovodi kroz dvorište u zgradu, pa u sam stan. Ulazimo kroz hodnik na terasu na kojoj dve devojke piju kafu i puše cigare. Stan deluje ogromno, ali prilično skromno uredjen, pritom, što je najčudnije, ni traga „biznis enterijera“. Barem ne onako kako ga ja zamišljam. Izgleda kao običan stan u kom neko živi. Druga devojka, plavuša, poziva me da uđem u sledeću prostoriju, nalik na kuhinji i kaže mi da sednem na dvosed. Ispred mene otvorena vrata sobe, računar na stolu i pored onaj kišobrančić, oprema za snimanje i bolje osvetljenje, a iza krevet. Mislim se, šta će to sve za običan čas engleskog.

-        -  Prvo da te pitam, da li znaš o čemu se radi što se posla tiče?

-         - Da, videla sam nešto u oglasu u opisu posla, a i prijatelji koji su radili isti posao su mi nešto pričali...

Ok. Ne sećam se tačno redosleda, ali suština je sledeća: devojka mi kaže da se radi o internet poznanstvima, bez stvarnog upoznavanja. Postoje 3 kategorije od kojih je prva „NOT NUDE“. Otvaraju mi lični nalog gde se dopisujem u javnom chat-u i „mamim“ osobe da pređu na razgovor u privatnom chat-u gde počinje da se naplaćuje 1 DOLAR za MINUT . Radi se u tom stanu, 3 smene po 8 sati, sa sat vremena pauze, 5 dana u nedelji. Po prirodi sam pogubljena, ali ono...počinje sve da mi bude jasno. Erotski video razgovori. Hm. Ok. Ali ipak nisam za tu priču. Kažem joj da sam skoro završila fakultet, pa bih želela da razmislim. Zahvaljujem joj se i odlazim. I dok sam pokušavala da nađem izazaz i stana, nabasam na jos dve „radne sobe“. Zaključak izvucite sami. 

Zene u sopingu

Da li ste ikada radili u zenskom butiku, ako niste onda ne znate kakav je to zajeban posao.

Igrom slucaja, zaposlih se na mesec dana u jednom butiku, jer kome danas ne trebaju pare, a jelte kako zivimo u drzavi u kojoj sa fakultetima ljudi rade u bus plus kontroli, sto onda ne bi radili i u butiku. Jelte, da se vratimo na temu rada sa zenama.

 Kao neko ko se izjasnjava kao liberalna feministkinja jako mi je tesko da ovo kazem, ali cinjenice su cinjenice. Zene u sopingu su jedna od najtezih i najgorih kategorija ljudi sa kojima se moze raditi. Postoje i oni fini izuzeci, fine zene i devojke koje dodju kupe i odu, ali postoji i druga kategorija zvana "Gospodje" i jos dosta podkategorija ove kategorije.

 Naime ove gospodje dolaze cesto, bar 2 puta nedeljno kad su snizenja, probaju istu garderobu svaki put, sve zivo isprevrcu za sobom i cenkaju se za sitnicu. Gledaju te sa visine, jelte ti si obicna prodavacica, setkaju se kao prave gospodje, misle da zato sto tu radis moras da ides za njima i da im glumis civiluk i sluskinju, prevrcu ocima i glume ludilo jer one su gospodje pozicionirane na visokoj lestvici u ovom drustvu.

E te iste dame i gospodje su nafrakane bez ukusa i stila, smrde kad skinu onu bundu koju su kupile na kredit, u kabini ostavljaju svinjac, na garderobi ostavljaju svoje smrdljive vlazne tragove i tragove od sminke, bacaju garderobu prevrnutu svuda po podu, a kad dodju na kasu od isprobanih 165 pari haljina kupe jednu najjeftiniju koja je na snizenju, jel jelte nikad ne kupuju nove kolekcije jer su bedne, i onda na kraju traze da pisu cekove, da kupuju na kredite i ako moze sto vise da se odlozi to placanje.

Sledeca kategorija su ''Naporne''. Ove zene su toliko dosadne, toliko smaraju sa istim pitanjima i na kraju su uzasno neodlucne. Nikada nece kupiti nesto dok prodavacica ne presudi. Kako mi ovo stoji,a sta vi mislite koja je boja lepsa, a sta vi kazete koju da kupim, a recite mi broj jedan ili broj dva, e hvala sto ste rekli broj dva tu cu da kupim, a imate li veci broj, a zasto nemate, a hajte proverite, pa kako nemate, jaoooj sta cu sad da radim recite mi vi, koji broj nosim sta mislite, a da li mogu da stanem u M, koja je bluza lepsa po vama, koja boja mi ide uz kosu????..... bla bla bla, i tako ide u nedogled dok im ne kazete, to kupite, to je lepse, ovo vam bolje stoji, ovo vam je ruzno, nemojte to da kupite, ovo vam je prakticno, vasa velicina nije M nego L.... idt itd.. Te zene uglavnom i kupe sve sto im vi kazete da treba da kupe jer im lepo stoji, tako da na kraju ima koristi od silnog odgovaranja na pitanja i podpitanja.

Sledeca kategorija su "Dosadnjakovicke''. To su zene koje ne rade nista u zivotu verovatno, dosadno im je, ne znaju sta ce od sebe pa malo malo eto njih kod vas u butiku da razgledaju stvari. Te zene ostaju tu vecno, satima, razgledaju, probaju, prevrcu, znaju svaki cosak butika i gde se sta nalazi. One eventualno po nekad i kupe nesto, tipa neku jeftinu bluzu koju merkaju vec duze vreme i koja je sad na popustu. Tih zena se necete nikada otarasiti, one su tu deo inventara, eventualno ako nadju neku drugu zivotnu zanimaciju, ali tesko, i tad ce naci vremena za razgledanje stvari.

I ovom prilikom cu opisati samo jos jednu kategoriju iako ih ima jos ali nema se vremena, a to su "Nemam blama niti srama'' zene. To vam je ona vrsta zena koje iznose garderobu, eventualno je iscepaju, uflekaju trajno ili greskom iskuvaju u ves masini i onda dodju da reklamiraju. Da ne spominjemo da ta stvar uglavnom kosta oko hiljadarke, ali one se ponasaju kao da su je platile milione. Prvo, kako te nije sramota da reklamiras stvar koju si iscepala, uflekala i usvinjila i da kazes kako se to samo od sebe desilo, jelte bluza je sama isla napolje prosetala se i kad se vratila bila je sva pocepana, mora da ju je napao copor pasa, i sad ti ni kriva ni duzna dosla da reklamiras kako nije dovoljno kvalitetna. :D Zatim zahtevaju da zamene za neku drugu stvar u toj vrednosti. 

Mesec dana i vec mi je dosta, ovima sto rade godinama treba dati beneficirani radni staz ;)                

                                  

                                                      (Preuzeto sa interneta)

Dobili ste otkaz? Bez brige

Da li se ikome desilo da mu otkaz bez obzira na tesku finansijsku situaciju bude drazi od tog istog posla i plate? -Verujem da jeste.
To je onaj otkaz sekund pre nego sto dolazi do tacke pucanja u vama i trenutka u kom ste spremni da ga i sami date vasem cenjenom sefu. Onaj otkaz kada ostajete na ulici, bez prebijene pare, a opet neizmerno srecni jer vise nikada u zivotu necete gledati odredjene ljude. Kada cim zakoracite vani pozelite da ih vise ni na ulici ne sretnete jer cete mozda biti u dilemi dal da ih otpozdravite sa jednim ''eee zdravo''. Udisete taj svez vazduh svesni finansijskih posledica u narednom periodu ali vama je i ta besparica sladja od radnog mesta u firmi u kojoj radi sve sam go ku*ac i neobrazovana st*ka zeljna laznih priznanja.
E sad, da zivimo u nekoj boljoj drzavi, za vas kao jednu mladu i fakultetski obrazovanu osobu napustanje starog i pronalazenje novog posla ne bi trebao da predstavlja veliki problem. Ali posto zivimo u drzavi gde je pronalazenje pravog posla ravno dobijanju u igrama na srecu preostaje vam da zagrebete listic ili da se uclanite u stranku. ;)

Pustolovina ''Pakleni vozač''

Hladno jutro u Beogradu, mraz stego, a nas dve stojimo na stanici i čekamo neki prevoz za Pančevo.

Inače godinama u nazad ste kod Pančevačkog mosta mogli da slušate taksiste koji se deru ''Pančevo, Pančevo, Pančevo'' i spopadaju ljude. Medjutim tog jutra ko za baksuz ni jednog jedinog taksiste da viče. 

Neupućene u red vožnje autobusa stojimo i čekamo da se nešto desi. Kad u jednom trenutku zaustavlja se kombi u koji ulaze 2 migranta. 

Mi pritrčavamo i pitamo ''Da li ste vi taksi za Pančevo?'' 

Čovek za volanom kreće da se dere ''Ajde brže ulazite, idem za Pančevo.''

Smeštamo se obe na prednje sedište kod vozača, on na nas baca neke torbe, kese, laptop, zatvaram vrata i on daje gas ko lud.

Okrećem se iza, gledam ona dva migranta i nešto mi nije jasno. 

Pitam ''Izvinite koliko je vožnja do Pančeva?''

Vozač odgovara ''Kakvo bre Pančevo, ja idem za Vršac, nisam ja taksi devojko.''

Dok se on nesto dere i juri preko Pančevackog mosta ja u sebi pokušavam da ne paničim, pitam se šta uradismo i gde ćemo završiti, kakva je ovo banda, hoće li prodati naše organe ili će nas poslati u belo roblje. Pogledam lice ove moje i vidim da je prebledela.

Zvoni mu telefon i on se dere u slušalicu o nekom motokultivatoru, motoru, probi, elektrodama, lancima, vuči, transportu, šta sve nije izgovorio u tom momentu. 

U sledecem trenutku prekida vezu i započinje konverzaciju sa nama. Iz toga kapiramo da čovek ide za Vršac i da će da nas ostavi negde na sred auto puta ka Pančevu. Pokušavam da u razgovoru saznam ko je on, šta je, čime se bavi i gde se uputio, sve vreme pokušavajući da odbacim ideje o belom roblju i prodaji organa. Ova dvojica iza mumlaju nesto na engleskom, turskom, arapskom, nemam pojma na kom jeziku govore, ništa ih ne razumem, ne čujem ih dobro, okrećem se, gledam, mislim se na koju foru su oni ušli sa nama u ovo vozilo, tj. na koju jebenu foru smo mi uskočile u ovaj zastrašujući kombi sa ovim ludacima?????

Sve u svemu, nervoza raste, vozač psuje zbog guzve i daje gaščinu u svakoj mogućoj prilici kada pretiče druga vozila, zove nekog čoveka iz Bora, opet se dere u slušalicu, ja se držim za ručku na vratima i molim Boga da stignemo negde čitave. Prolazimo skretanje za Pančevo i nastavljamo pravo. 

Kapiram da se krećemo u pogrešnom smeru i pitam ga da nas ostavi negde, a on me u tom trenutku pita ''Da li znaš neki dobar Riblji restoran u Pančevu?''

Ja ga bledo gledam, mislim se kakav crni restoran čoveče, pusti me da izadjem odavde.

On postavlja pitanje ''Pa cekaj, vas dve niste iz Pančeva?''

''Ne nismo, nikad nismo bile tamo.''

''Pa gde onda da vas ostavim jebote?''

''Otkud znam, ja jebeno ne znam gde se nalazimo osim da smo na auto putu i da jurimo 200 na sat ka Vršcu, a mi čak ni ne znamo gde je Vršac i nećemo da idemo u Vršac!''

On koči na sred puta, oko nas ogromni šleperi, automibili i on viče ''Ajde brže iskačite ovde, evo tu smo kod Pančeva!!!'' 

Ja unezvereno gledam, samo put i livade oko nas, kamioni sviraju, ja se instiktivno hvatam za bravu i otvaram vrata. Ova moja viče ''Zar ovde da izadjemo, na sred puta???''

''Ma da bre, samo iskačite vec jednom''

Ja izlazim prva, ona za mnom, pretrčavamo ulicu i u tom trenutku dobijamo napad smeha. Umiremo od smeha, hvatamo se za stomak i shvatamo da smo se upravo spasile ludaka i da smo potpuno čitave :D da smo neviđene srećnice što smo žive pa makar i u sred nedođije.

Hodamo tako i pokušavamo da shvatimo gde smo. Ulazimo u neku burekdžinicu u kokoj je smrdelo kao da peku neke traktorske gume a ne burek i tu dobijamo informaciju da smo negde blizu Pančeva i detaljnu mapu kako da dodjemo do centra. Ostalo je istorija :D

 (Slika preuzeta sa interneta, ali veoma poučna :D)

Masovna pojava ''KUMARA''

Zasto mi se nesto zgadi kada procitam rec ''Kumara''? Sta ona oznacava? Kako god, zvuci grozno. I ne znam zasto mi je tako odbojna. Pokusajte da ponovite tu rec u sebi nekoliko puta i shvaticete o cemu pricam.
Obratite paznju koliko je pojava zvana ''Kumara'' rasprostranjena na drustvenim mrezama u komentarima fotografija, statusa, u opisu istih. Da ne zalazimo u to da je ''Kumara'' zenskog roda i da bi recimo u muskom rodu mogla da zvuci ''Kumar''??? :D Ali ipak ne, u prakticnoj primeni koristi se za oba pola, bilo za kumu ili kuma.
Prva asocijacija na pomenutu rec mi je uvek neka fotografija iz neke urbane kafane, na kojoj pozira par momaka ili devojaka, a u opisu slike stoji npr. ''Kumare u provodu do zore''. Evo i dok ovo pisem stomak mi se nekako zgrci. I kako kaze ona nasa pesma, izreka ili kako god ''Bog na nebu, Kumara na zemlji'' :D Samo nek je ne veselje :D